Oznake

, , , , , , , , , , ,

Ne zivimo li mi u svetu gde se radi, mnogo se radi i svasta se radi da se zaradi i srecan je onaj koji radi a mora da radi da zaradi, kad zaradi da potrosi i stalno da radi, da postane zavistan od novca i onog sta se moze sa njim, da samo misli o tome i radi?

Ne izdrkavaju li se poslodavci, sefovi i kolege, svako sa svoje strane, sa svojim ‘mocima’, da se radi i radi i ono sto treba da se radi i za sta je neko placen da radi i ono sto ne bi trebalo da se radi, samo da se radi?

Kazem ja, ovom svetu treba jedan reset. Da se izjednaci.

Ima neka dokazana teorija da se posle svih velikih ratova zivelo najbolje, gradilo se, radilo ali su ljudi bili zahvalni za to sto imaju jer znaju kako je biti u ratu, preziveti ga, svaki dan gledati smrti u oci i oko sebe, biti gladan, zedan, zeljan osmeha i paznje….

Zbog toga su bili produktivniji. Seca se neko sigurno radnih akcija. To je bilo loodilo. Ali se radilo, bas se radilo.

Ovakvi kakvi smo, robovi nad kojima se onanise, sitna boranija koja zaboravlja svoje dostojanstvo i radnicka prava, a grca u dugovima i pali se na reklame, ovakvi kakvi smo, oni kojima treba jedna nova revolucija, jedan sveopsti haos i reset.

Kakva negativa 🔨

Advertisements