Oznake

,

Naidje mi dan, trenutak, kada zurim u zeleno i poletim. Odlutam u proslost, moj grad, ulice samo meni znane, tamo gde cvetaju tresnje i lipe. Moje drugare i sa njima scenarije u glavi ‘a kako bi to bilo da se organizujemo nesto?’ motam daleko od njih. Ne znam kakva to energija kruzi oko nas ali smo tu, negde.

Svako od nas sada zivi svoj zivot, promenilo se dosta toga. Toliko se zivota preplicu u lnama zapravo a opet smo tu, negde.

I ne zaboravljamo te divne trenutke u sveopstem ludilu oko nas. To je ono sto mali broj ljudi dozivi.

Volim vas ❤️

Advertisements