Oznake

, , ,

Ovim današnjim generacijama je mrsko i živjeti.
Kad posjetim teme na kojima pišu shvatim da na najvećoj optuženičkoj klupi sjedi internet. Započet je proces koji je trajao više godina, lagan i bez muke.
Presuda je donesena.
Zbacivši zlatnu knjigu s pijedestala istinskih vrijednosti, internet je pobijedio i, onako okrunjen, širi svoje mrežaste horizonte sve više i više.
Nestade potrebe za bliskošću, za nedeljnom kafom, za dugim šetnjama kraj rijeke, za knjigom koja nedeljom popodne grije dlanove. Nema oplemenjivanja, unutarnje produhovljenosti. Nema razgovora.
Mrsko im čitati dugi post jer se nije naviklo na knjigu.
Mrsko im pisati jer se nije naviklo na knjigu.
Kada pišu, pišu kratko, nepovezano, iskrzano. Laconica brevitas!
Ubi ih lakonska kratkoća, a mene ubi Miljkovićeva „prejaka reč„…
Sve u životu što se pročitalo je nekoliko kopipejstovanih fejzbuk statusa citata pisaca za koje čuli nisu i iz knjiga koje nisu ni opipali.
A mudruju, vidim, na sve strane.
Pa evo im jedna floberovska za fejzbuk: „Čitaj da bi živeo!

by @lacica

Advertisements