Oznake

, , , , , , ,

Poslednjih decenija srpski se narod suočio sa katklizmom sa kojom do tada nije suočavan. Pored opšteg rasula, odsustva države i zakona, vladavine anarhije, plaćenika koje Srbija toleriše i veliča-neretko postavlja na najvise državne fukncije, bede, gladi, apatije i letargije, Srbija se suočava sa nestajanjem. Laganim ali sigurnim.

Stručnjaci godinama upozoravaju na katastrofalnu demografsku sliku i podatke koji bi alarmirali svako iole normalno drustvo. Prema zvaničnim podacima Srbi spadaju u jedan od najstarijih naroda na svetu, sa prosekom preko 51 god. a uporedjenja radi Albanci na Kosovu mladji od 30 god. Da broj rodjenih daleko prevazilazi broj rodjenih govori i činjenica da u centralnoj Srbiji nestane grad od 30.000 ljudi. Na Kosovu uporedjenja godišnje iznikne grad od 35.000 ljudi.

Prema proračunima stručnjaka Srba bi u matici trebalo da ima 27 miliona. Nažalost samo nas je 6 miliona i kusur. Od toga skoro milion invalida i pola miliona sterilnih. Kad tome dodamo mortalitet usled suicida nakon bombardovanja, ljude koji šejkaju ulicama i pricaju sami sa sobom, ljude u kontejenerima, sve veci mortalitet mladih, bedu i siromaštvo, činjenicu da su na klinikama za prekid trudnoće ubijene tri Srbije postoji ozbiljna briga za opstanak srpskog naroda.

Najvažniji zadatak jedne države jeste biolosko obnavljanje stanovništva. Srbiji nije. Da stručnjaci nisu samo teoretisali, postoje i pisani dokazi. Mnogi su aktivno delovali, predlagali Zakone, uredbe, nacin na koji bi demografska slika Srba mogla da se promeni, kucali na sva vrata, lajali u medijima ali niko nije hteo da ih saslusa. (Pisaću više o tome u drugom delu ovog teksta.)

U medjuvremenu se u Srbiji pojavio novi trend, neradjanje zbog loših ekonomskih uslova, abortus kao sredstvo kontracepcije, osuda i ostrašćenost onih koji su se usudili da imaju 5-oro i vise dece a nemaju da im pruže osnovno.

Ne bi to bilo tako strašno pod parolom da svako moze sa sobom da radi sta god pozeli da Srbija nije izgubila u 20 veku, u ratovima vise od 4 miliona ljudi a nije uspela da obnovi stanovništvo.  Od početka 20. veka  Srbi su se smanjili za oko 25%, a Albanci uvećali za 700%. Samo u I sv. ratu nastradalo je 58% muškog stanovništva.

Komunizam je dokrajčio demografsku sliku Srbije sa stotinama hiljadama ubijenih, proteranih i žigosanih. Zločini komunista posle II sv rata i odmazda na intelektualnu, gospodsku i duhovnu elitu je nesto najstrašnije što se dogodilo srpskom narodu u 20. Veku. Bas zato što je to činjeno od onih koji su se samoproklamovali za SrBske svetitelje. Ne Hrvati koji su očekivali da budu desetkovani jer su bili na strani fašista i okupatora, ne Hrvati. SrBi i to najugledniji i najpametniji. No to nije jedini zločin srpskih svetitelja koji su se ovaplotili iz samog Duha svetoga i dosli da spasu Srbiju. Uništili su i iselili na hiljade sela u Srbiji, proterali srpske domaćine u fabrike, pogone i zadruge ostavljajuci za sobom pustoš kog smo svesni tek danas.

Od Srba, nekada velikog naroda, sa jakom maticom, naroda koji je verovao U Boga i istinske vrednosti, napravili su bezbošce, ubili pojam pripadnosti naciji i nacionalizam, načinili od žena pogodnu mašineriju za nestajanje srpstva čineci ih ekstremnim feministkinjama  i nezavisnim od muškaraca sto je dovelo do potpunog izopštavanja od porodice i tradicionalnih vrednosti, te lažne emancipacije žene.

Svi žmure pred naglim i drastičnim padom nataliteta, pred masovnim iseljavanjem mladih i pred demografskom agresijom naroda koji nadiru sa juga i jugozapada. Pred našim očima se dešavala kataklizma, kolektivna nesvest, izdizanje super ego manijaka i bespogovorno nekritično verovanje u njih. Tako uspešno katapultirana auto-imuna bolest dovela je do toga da su gradovi u Srbiji prenatrpani, na granici gradjanskog sukoba zbog nepoštovanja različitosti i borbe za opstanak, opustelih sela u kojima umiru starci a decja graja se nije čula decenijama, pojava samaca, vanbračnih zajednica, razvoda, napuštene dece, čedomorstva, nehata i nemarnosti za bližnje svoje.

Svedoci smo da je 21. vek svim evropskim narodima doneo prosperitet i borbu za biološku obnovu, dok je Srbija prepuštena sebi, da se uguši u sopstvenoj krvi, gde glad i beda caruju, lažni carevi i srpske majke prodaju šarenu lažu, da zatre srednju klasu. Kako je drug samoproklamovani Bog i Duh sveti započeo uništenje svega srpskog što vredi, nastavili su oslobodioci pod velom demokratije i sa tajnim računima koje su punili antisrbi. Pod velom demokratije nisu nosili crne košulje i punili Goli otok, ali su svojim delima „obogatili“ Srbiju i načinili od nje zemlju koju gradjani masovno napuštaju zbog katastrofalne socijalne, kulturne i društvene politike, zemlju u kojoj je najveći uspeh iselite se iz nje.  24 milijarde dolara utrošila je ova zemlja na njihovo školovanje. To je poklon siromašne Srbije bogatom Zapadu.

U Srbiji ostaju starci i nejaka čeljad za čiju se budućnost iskreno brinem. Deca su najveće žrtve naše Apokalipse. Mladi ljudi koji su postali nacionalna manjina u sopstvenoj zemlji ni ne pomišljaju da radjaju novu Srbiju. Bar ne u Srbiji. Jedan narod umire kada ostane bez omladine, rekoše demografi. De facto.

Bojim se da smo nekada verovali da se proročanstvo neće ispuniti, ali po svemu sudeći Srbija će stati u jedan pašaluk. Ovakvim tempom nestaćemo za 100.ak godina. Postaćemo prvi narod modernog društva koji je nestao zahvaljujući sopstvenom debilizmu potpomognutim globalistickim idejama, drčnošću, egoizmom i ekstremnim feminizmom. Narod koji je 500 godina uspevao da preživi pod Turcima, krvave ratove, seobe i progone.

Samoubijen.

 

Advertisements