Oznake

, , , , , , , , ,

Stanje političke apatije, naroda u depresiji i bezvoljnog da išta menja, pojedinaca i grupa koji bez kvaliteta i argumenata traže da lupaju šakom od sto, je stanje u kome se vrlo često propagira mržnja, traži se krivac, ista energija se usmerava protiv različitosti, društvenih grupa koje su za to stanje šatro odgovorne i naravno preti da eskalira u nešto veliko i nezaustavljivo.

Politika „čišćenja“ nepodobnih i nemoralnih, usmerena protiv raz grupacija i slojeva društva, nereagovanje intelektualne elite, idolopoklonstvo tom uvreženom stavu, prihvatanje nečije istine uz konstantno višedecenijsko ispiranje mozgova putem medija (orudje vladajuce klike).

Podseća vas na nešto? Da li biste rekli da se i vama to dogadja? Da se oko vas ista ta priča dešava?

Reći ću vam da je to definicija neonacizma. Paradoksalno zemlja koja se borila protiv fašizma je 50 godina kasnije u situaciji da stvara generaciju jednoumlja i podržava tu ideju. Sve što je strano, sve što je različito, sve što se ne uklapa u šablon, u kalup ne pije vodu. Sve to treba pobiti, satrti, istrebiti.

Davnih 70-ih, jedan nemački sveštenik, pripadnik Evangelističke crkve je napisao:

Als die Nazis die Kommunisten holten,
habe ich geschwiegen;
ich war ja kein Kommunist.

Als sie die Sozialdemokraten einsperrten,
habe ich geschwiegen;
ich war ja kein Sozialdemokrat.

Als sie die Gewerkschafter holten,
habe ich nicht protestiert;
ich war ja kein Gewerkschafter.

Als sie mich holten,
gab es keinen mehr, der protestieren konnte.

Martin Niemöller, pastor koji je genijalno delo njegovog života pretočio u stihove,  koji zapravo govore o nečinjenju i strahu nemačkih intelektualaca nakon uspona nacista na vlast u Nemačkoj i početka kraja jednog sveta.

Postoji više verzija pesme. Ja ću izabrati moju omiljenu. Prevedeno to izgleda ovako:

Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.
Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.
Onda su došli po sindikalce, a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.
Zatim su došli po bolesne, takozvane neizlečive. Ja se nisam bunio, jer nisam bio mentalno bolestan.
Zatim su došli po katolike, a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.
Kad su došli po mene, nikog više nije bilo ko bi se pobunio.

Niemöller je kao i većina Nemaca u početku smatrao da je Hitler nova nada nemačkog naroda i podržavao ga je. 1934. prelazi u opoziciju. Zahvaljujući vezama i bogatim ljudima uspeo je da se spase do 1937. Tada ga hapse i on rat provodi u koncentracionim logorima Sachsenhausen i Dachau.

Preživevši rat i stradanje, postaje jedan od lidera pomirenja  i pokajanja nemačkog naroda. Njegova pesma je postala sinonim za društvenu apatiju i dan danas upozorava na opasnost iste.

Paradoksalno, zemlja čiji je lider očistio milione sa lica Zemlje je danas demokratska država koja poštuje različitost, gde vlada višeumlje, gde žive stotine nacija bez bojazni da će ih neko zbog toga što se drugačije zovu ili deklarišu prognati i maltretirati, zemlja koja je uspela da se pomiri sa svojom prošlošću, da se pokaje i naposletku elitna i bogata država današnjice.

Šta reći, sem moj duboki naklon!

Advertisements