Oznake

, , , , , , , , , , , , ,

Sve je više tužnih i očajnih.

Bilo da je u pitanju prevara i razvod braka ili je neko tučen, ponižavan i vredjan ili je pak srmtni slučaj, gubitak dragih i voljenih osoba u pitanju.

Današnje društvo posvećuje dosta pažnje osećanjima, što ranije nije bio slučaj. Danas postoje mehanizmi kako da se borimo protiv svojih emocija ili bar kako da ih ublažimo.

Onda kada nam ceo svet stane i srce kao da kvrcne kreće borba sa tugom. Neopisivom, dubokom i crnom kao ponor bez dna.

Mnogi ljudi se ne snadju u takvim situacijama, zapljusne ih talas minornosti, nemoći i neznanja te ih savlada i odvuče u živo blato. Poznajem mnogo ljudi koji još uvek tumaraju hodnicima prošlosti pokušavajući da je promene. Nažalost, to nije moguće.

Moje iskustvo kaže da se pre svega javlja šok. Neverica. Odbijanje.

1. Odbijanje

To se meni ne dešava. Ne, to nije moguće su najčeše fraze u ovom stadijumu. Odbijanje je svojevrsni mehanizam odbrane koji je utisnut u svakome od nas. Odbijamo da prihvatimo činjenice i živimo u imagnarnom svetu gde je sve u savršenom redu. Mnogi ljudi ostanu zarobljeni u ovom stadijumu.

Onda sledi bes. Bes u svom najcrnjem izdanju. Zašto ja? Nije pošteno! Koga da okrivim?

2. Bes

Pojedini ljudi shvate da imaju pravo na bes. Da imaju pravo da maltretiraju, uzvraćaju, svete se na razne načine. Neki odu u krajnost. Bes je prirodan. Neophodan kao ventil. Obično oni koji su okupljeni oko osobe u žalosti moraju da se suzdržavaju i tolerišu njihove ispade.

Nakon besa se dolazi u stadijum kompromisa, dogovora.

3. Kompromis

Kada se suoče sa bolešću ili gubitkom nekoga, nečega, ljudi su skloni da pomisle kako mogu da okrenu situaciju u svoju korist time što će možda sprečiti nešto nečim, dali bi svoju životnu uštedjevinu ili život, organ nekome kad bi to moglo da pomogne. Znam da ću umreti, ali ako bih mogao da živim još malo….ili Bilo bi lepo da ostanemo prijatelji nakon razvoda.

4. Depresija

Nemam razloga živim više? Zbog čega se truditi kada bez njih ne umem da živim? je stadijum ozbiljne depresije. Čovek koji tuguje i ne može da zamisli drugačiji život od onoga koga je do skoro vodio je sklon depresiji. Depresija može da uzme maha i da se doživotno nastavi. Neki ljudi pribegavaju samoubistvu kao rešenju. Zamislite taj duševni bol?

Moj omiljeni stadijum je prihvatanje.

5. Prihvatanje

Prihvatanje je proces i on je dosta kompleksno pitanje. Svaka osoba indivudualno prihvata različite stvari. Za to ne postoji obrazac ili recept, to se jednostavno mora sam. Kada osoba dodje u situaciju kada kaže Biće to sve u redu ili Boriću se, imam još razloga da živim, to znači da je spremna za proces izlečenja. Sve do tada, bilo kakvi napori sa strane, pritiskanje okoline neće pomoći.

Ko god je bio na dnu, osetio to jednom ili više puta vrlo dobro zna da bez tragedije nema ni velikih dela. Koliko čovek, sposoban da prodje ova ceo proces dozvoli sebi, otvori oči u uši, sluša i analizira, toliko se može visoko izdignuti. Upotrebiti patnju kao oružje i nove životne pobede. Podići se kao Feniks iz pepela i opet srećan biti. To se može. Onaj ko hoće nađe način, onaj ko neće nađe razlog.

Svi se mi nečeg bojimo. Učim svoje dete tome da je strah prirodan i da je u redu plašiti se. Isto tako, mi se protiv straha borimo, da ga prevazidjemo, da mu ne dozvolimo da upravlja našim emocijama i životom. Mi moramo da se borimo.

Mi smo rodjeni kao šampioni, kao pobednici. Od miliona i miliona sprematozoida samo jedan je oplodio jajnu ćeliju i tako smo začeti. Napravljeni smo da trajemo i preživljavamo. Da na svu nepredvidivost života odgovorimo i nastavimo hrabro dalje.

Prošlost nam je data da iz nje učimo, sadašnjost da u njoj živimo a budućnost da o njoj maštamo.

Advertisements