Oznake

, , , , , ,

Sigurno ste čuli X puta kako su žene (paradoksalno) ženama najveći neprijatelji i kako ne praštaju sitne propuste poput mm oguljenog laka, dve dlake koje štrče na opeglanoj kosi, izrastka na glavi, nepočupanih obrva, dlaka na nogama ili ne daj Bože celulita!

Dakle, sta je celulit to svi znamo manje-više. Manje muškarci, više žene- mada smo se trudile da rastrubimo što podrobnije kakva je to boleštija i kako se mi, žene uporno borimo sa njom a ona nikako da ode, sve u svetlu onoga da nam oni stvarno poveruju u to i da ga kao ne primete ako ga ima, te da im pritom ostanemo jednako privlačne kao i do tada. Ako moze?

Može, naravno, reći će vam svaki iole normalan muškarac, dok će svaka iole normalna i emancipovana žena celulit kao nedostatak gurnuti u zapećak i nikada ga neće ili tek retko (više sama za sebe) pomenuti istovremeno ističući ono što je zapravo čini ženstvenom i neodoljivom svom voljenom muškarcu.

Ali će zato žena ženi biti i ostati vuk. Kao „vidi ovu debelu, obukla suknju molim te, a ima tonu celulita?“ Uz sve hahhahahahah i pokazivanje prstom.

Celulitare svih zemalja ujedinite se!

Žene, većina njih, toliko daleko idu da čim ograne Sunce kreću mahnito u potragu svih mogućih i nemogućih načina da se oslobode tog dosadnog masnog tkiva, jer se boje i to realno, dakle žive u strahu da će ako ga se ne oslobode biti manje privlačne svom muškarcu i što je još gore biti javno žigosane kao celulitare, masne i zapuštene.

Čemu taj Mainstream?

Mainstream da je žena obogaćena celulitom zapravo zapuštena, ne vodi računa o sebi, ne kreće se dovoljno i ne hrani zdravo je zapravo proistekao iz profitom ovenčanim paklom zvanim industrijska proizvodnja hrane u kombinaciji sa stresom i medijima. Celulit je masovna pojava 20. veka i to baš onda kada je prošao dovoljno dugi niz godina da bi se posledice ovakve ishrane u kombinaciji sa navedenim uočile. Naravno, u svakoj tragičnoj priči neko gleda da dobrom kampanjom, po mogućstvu globalnom, ubedi potrošače da će X „čudotvorna krema“ ili Y „čudotvorni tretman“ koji btw koštaju pravo malo bogatstvo učiniti da one opet budu lepe i privlačne.

Ne znam da li mi više smeta što u prodavnici sem djubreta nemam šta da kupim a nešto kao moram da jedem ili mi smetaju njihovi čudotvorni načini kako da se rešim onoga što su oni prouzrokovali ili mi, da ipak mi najviše smeta što neko sme da me žigoše javno kako sam neprivlačna i lepa ukoliko imam celulit.

Trgovina osećanjima poput ženine potrebe da uvek bude lepša, privlačnija, mačkastija i tačkastija od one druge kod mene bar ne pije vodu. Ako vam je zaista stalo šta će oni oko vas da misle o vama i koliko će vam se diviti razmislite da li zaista želite da provedete život ugadjajući drugima, trpeći i mučeći se a zašta nikad nećete dobiti ni priznanje već ući u novi ciklus nesavršenstva koji vam se priprisuje. Dakle, uvek će nešto faliti, uvek ćete biti manje u očima dušebrižnika no što to jeste ili zaslužujete pa vas ja pitam čemu onda sve to?

Zar moram da naglasim da prave vrednosti nisu celulit, oguljeni lak na noktima, uvek savršena frizura, boja kose, napućena usta, velike i okrugle grudi?

Takvo uvreženo mišljenje je toliko uzelo maha, da skoro svaka žena ima osećaj da treba se pravda pred nekim ukoliko tog momenta nije savšena. Tipa: „Jao vidi na šta ličim, nisam sitgla da odem kod frizera. Jao ne stižem kod kozmetičara, imam šumu medju/na nogama. Jao šta ću da radim sa ovim celulitom, kako ću na plažu?“ Ja, a verujem i ostali, to ne bi ni primetili da nam nije rečeno.

Naravno da svi mi želimo da budemo lepi, jer se danas lepotom manipuliše do neslućenih razmera, kako sami sa sobom tako i sa drugima, msm korisno je biti lep, zdrav i uspešan ali zar bas moramo da budemo svima lepi i svima savršeni?

Zar oni koji nisu lepi, savršeni, zdravi i uspešni nemaju šta da ponude svetu? Njih niko ne treba da voli, oni su manje vredni, šta? Oni se javno žigošu na svakom koraku i to nikome ne smeta? Čist fašizam ako mene pitate.

Žalosno je, jako, da jedna žena izmanipulisana od strane Mainstream-a, ne uziva u sebi jer smatra da nije dovoljno dobra i lepa, da celog života provede u grču kako će dobiti bore, celulit, zbrčkati se i postati neprivlačna, da pored sveg ovog ludila oko nas ne pronadje mir i sreću u onome kakva jeste i lepoti koju joj je priroda dodelila.

A istina je ta, da je svaka žena lepa onoliko koliko se oseća takvom. I ja želim svim onim ženama koje smatraju da nisu dovoljno vredne, dobre ili lepe da pronadju način da se odupru svemu tome i da zavole sebe onakve kakve jesu. Život je zaista prekaratak da bismo se bavile takvim tričarijama.

Život ume i može, to garantujem, da bude jako jako lep i kvalitetan ako volite sebe.

Advertisements