Oznake

, , , , , , ,

Ubiše me ove reklame. Ozračiše me. Iskaču na svakom koraku, na svakih 5 min, agresivno i bezobzirno. Osećam se kao guska u magli. Prst pred okom ne vidim!

Dok se ljudi opuštaju i gledaju tv, umetne im se hiljadu i jedna informacija koja ih ne zanima. Lav pivo i Mića. Debiloznost. Samo mu još praziluk iz dupeta viri da show bude kompletan. Koji genije je prosuo svoju pamet na nju? Više njih? Kome se oni obraćaju, kakvu poruku šalju, ne razumem?!

To je ta fela. Danas se u Srbiji svi bave marketingom, brendiranjem, odnosima sa javnošću, ma….Silni menažeri, brendovci, internet gurui, marketing stručnjaci, PRovci. Sve moj do mojega.

Umesto što rade na veštačkom kreiranju javnog mnjenja i fingiranim istraživanjima, mogli bi da se pozabave brendiranjem ekonomije u kojoj bitišu. Srpskih brendova.  Mogli bi da obrate pažnju na kvalitet proizvoda, usluga, novih i postojećih radnih mesta, da utiču na klijente da menjaju vrednosti koje se nude potrošaču. Da osluškuju potrošače a ne da šibaju maglu u etar. Sve same neke kopije stranih reklama i to loše, ni trunka kreativnosti.

Ulaganje u tehnologije i poboljšanja vrednosti za potrošače, stvaranje ponude ne sme da bude manje od love za reklamiranje. Često se reklama, pogotovo u Srbiji pretenciozno bavi imidžom kompanije a ne potrebama potrošača.

Nije rešenje da Srbija ima tri miliona kravatisanih koji prodaju maglu i agresivno napadaju potrošače, nego tri miliona zadovoljnih potrošača. Monopolistima na dušu ovi zadovoljni. Nije suština napraviti reklamu ili brend. Rešenje je u ravnoteži na tržištu. Rešenje je u ponudi. Rešenje je u ceni, u pravom odnosu na kvalitet.

Dok imamo sve veći broj trendovaca, brendovaca, propagandista, marketinaca, menadžera koji se u sve razumeju a najviše u kafanske ponude raznih vrsta pečenja i salata sa jedne i sve manje motikaša sa druge strane, neravnoteža raste. Nemojmo prenebegnuti činjenicu da je više od dva miliona ljudi gladno i živi u siromaštvu.

Sigurna sam da tržištu trebaju reklame kao vid oglašavanja i naglašavanja proizvoda, ali trebalo bi stvarati ponudu i za dublji i za prazan džep. Kreirati vrednost prema potrebama potrošača, a ne nalozima bogate klijentele. Ne može jedan brend da u dve raličite zemlje, na istom kontinentu, pod istim imenom bude nižeg kvaliteta a bude skuplji nego u razvijenim zemljama. To je uvreda za potrošače. To boli. Kako se osećaju oni koji jedva kupe tu maglu i razočaraju se, shvate da su prevareni.

Svaki dinar koji se da za neki proizvod mora da bude vraćen. Takva ravnoteža je neophodna. Danas ljudi mogu da potraže na internetu proizvod koji ih zanima, testove, uporedjivanje cena i sl. da bi svoj novac pravilno usmerili. Na Zapadu proizvodjač zna da mu džaba reklama ako nema šta da ponudi potrošaču. Konkurencija je toliko jaka da se svi bore za potrošača više, a nezadovoljstvo potrošača anuliraju što je brže i efikasnije moguće. Oni znaju da jedan zadovoljni potrošač potencijalno stvara 5-7 novih.

Sve što je u Srbiju uloženo a stranog je porekla, izgleda kao odnos siročeta i ko zna koje hraniteljske porodice. Taj kapital treba usmeriti na dobrodit društva i ekonomije, a ne samo kapitala. Trenutno nemamo reverzibilni proces.

Evo npr brendovi Srbije. Šta će meni mortadela pored užičke pršute? Ona nije zaštićena na medjunarodnom nivou, samo na nacionalnom. Kao i još 40-ak najpoznatijih proizvoda. Mi se bavimo Coca Colom više nego domaćim brendovima. To je tužno. Na kom nivou se štite domaći proizvodi? Smešno mi je prosto da se jedan fruškogorski bermet brendira kad se to ne čini sa kajmakom. Msm da smo jedna od dve zemlje na svetu koje ga proizvode.

Danas se sve što nije profitabilno stavlja pod kategoriju nebitno.

Zar su potrošači nebitni?

Ako ćemo tom logikom i govno kad se lepo upakuje i napravi mu se dobra kampanja može dobro da se proda. Zašto da ne? Prodaje se sneg u Kaliforniji.  Prodaje se i čist vazduh u Aziji. Što ne bi i govno moglo da se proda?

Advertisements