Oznake

, , ,

Koliko nisam znala da ne znam o smrtnoj kazni koja se još uvek, u 21. veku sprovodi u državama poput Iraka, Avganistana, Saudijske Arabije, Pakistana, Kine, Japana, Severne Koreje, Mijanmara, Konga, Zimbabvea, Kube i SAD, nisam ni slutila da ne znam.

Oživela sam tu tako goruću temu na jednom topiku i saznala da je mnogo ljudi za sprovodjenje smrtne kazne. Ima i onih koji su protiv. Oba primera sam objavila ovde Postovi za medalju.

Šta ja mislim o tome? Ja sam hrišćanka, pripadam pravoslavlju kao veroispovesti. Poštujem Božje zakone, samim tim i ljudske. Smatram da je nad Isusom izvršena smrtna kazna jer je tada neko smatrao da tako treba. Gnušam se tog čina. Ne želim da ja budem ta koja će imati pravo na nečiji život, ma kako bolesnih umova ima- ne želim da se ni na koji način poistovetim sa njima.

Nije da sam imala neko studiozno mišlljenje o tome, vrlo površno, moram da priznam. Kad sam malo zašla u tu tematiku, slušala i za i protiv došla sam do nekog zaključka, a to je da sam PROTIV.

De facto

Koliko je smrtna kazna nehuman čin govore mnogobrojni podaci. Od toga da je 1/3 osudjenika na smrt u SAD, nevino. Trećina. Pravni sistem koji imaju Amerikanci je više nego kompleksan. Masa advokata se prvi put susreće sa smrtnom kaznom i nije dobro pripremljena za sudjenje (većina njih dobija dodeljenog advokata obzirom na troškove sudjenja koje optuženi nije u situaciji da plati), tako da optuženi imaju slabe šanse da izbore svoju nevinost pred sudovima. Kiksevi advokata i javnih tužilaca su mnogobrojni. Zbog sumnjivih izjava očevidaca, alibi kao što je odsutnost iz zemlje sa pasošem kao dokazom i sl. trivijalnosti su razlog zbog koga su ljudi širom sveta podlegli smrtnoj kazni.

Kad kažem da SAD imaju drugačiji pravni sistem, to i mislim. Države imaju različite zakone. SAD  imaju 2. Amanadman koji se tumači kao pravo da se naoružavaju da bi se, u slučaju potrebe, mogli odbraniti i od same države. To znači da su SAD prepune privatnog oružja, kao i podatak da se u svim državama uvećava broj privatnih arsenala. Kaubojština.  Videli smo slučaj učiteljice u osnovnoj školi koja ima vojni arsenal u kući i sad se svi čude kako je decko od 20 godina pobio toliku decu i ožalostio celu zemlju. 26 žrtava a koliko još ožalošćenih. On je sebi oduzeo život i time se narugao svemu što je izazvao. Sa samo dva pištolja 9mm kalibra.

Mi, u Evropi, nemamo arsenale po kućama i dokaziva je činjenica da je u EU zločin, uz medjunarodni Sud, uz efikacnu policiju i Interpol, institucije pravosudja, psihijatrijskih ustanova i kaznenih institucija doveo do rapidno smanjenja zločina iz vatrenih oružja. Evo podatka zvancčnih institucija. U 2009-oj se u zatvorima EU nalazilo 630 000, što je 129 zatvorenika na 100 000 gradjana. U SAD je taj broj mnogo veći iznosi 784 zatvorenika na 100 000 gradjana.

Recimo, u Australiji je stopa ubistva 6x manja nego u SAD. Teksas i Oklahoma, koje još uvek sprovode smrtne kazne, imaju najveäu stopu egzekucija i veću stopu ubistava nego čitav nacionalni prosek SAD.

U Americi je igranje lastiša pucanje u konzerve iz vatrenog oružja kao vid zabave u detinjstvu. Veoma kompleksna priča i čudna nacija.

Izvršenje smrtne kazne je definitivno diskutabilna kategorija. Ako se oni za smrtnu kaznu bore da se neko ubije zarad toga što je mučio, ubio, zlostavljao neko biće, kolika količina bola bi ih zadovoljila? Injekcija, giljotina, električna stolica? Seckanje, deo po deo?

Oni koji misle da doživotni zatvorenici dobijaju džabe naš leba i da ne želimo da žive u blagostanju do kraja života uz klimu i tv, neka pročitaju podatak da egzekucije koštaju više od života u zatvoru. U proseku smrtna kazna košta oko 2 miliona dolara po osobi, a život u zatvoru 500.000. To je 4x više novca.

Sa moralnih, etičkih i filozofskih aspekata, smrtna kazna je:

  • Smrtna kazna je izvršenje kazne ubistvom, ona jeste ubistvo.
  • Osuđenik na kaznu zatvora je krivac, kada se nad njim izvršava smrtna kazna on, bez obzira na težinu zločina koji je počinio, postaje i žrtva države koja je egzekutor.
  • Onaj ko ubije i ubicu, ubio je.
  • On, pojedinac, ili institucija, država, je ubica.
  • Onaj ko nije ubio u doslovnoj, fizičkoj (samo)odbrani života, već »teorijskoj« zaštiti društva, ubio je bez nužde.
  • Ubistvo iz sigurne, komforne, po sopstveni i tuđe živote nerizične pozicije je osveta.
  • Mnogi oštećeni se i dalje bore da se smrtna kazna ukine, iako su ožalošćeni nečijim zločinom.
  • Smrtnom kaznom se ne štiti nijedan život, a jedan se ubija.
  • Ubistvom se ulazi u zamku, koju je zločinac postavio. Da bude veliki. Da mu se dive. Da se ruga sistemu i ljudima. Da se sme ubiti. Jedino što mi to činimo »pod okriljem pravde«.

Zašto sam protiv smrtne kazne?

  • egzekucija košta više nego život u zatvoru.
  • nevini mogu biti osudjeni
  • ne smanjuje se broj zločina u državama gde smrtna kazna još uvek postoji
  • doživotne kazne u zatvoru takodje garantuju da se taj zločin neće ponoviti
  • neke religije sveta se protive tome
  • ubijanje je loše
  • ugrožava ljudska prava
  • 140 država je ukinulo kaznu a 70 ratifikovalo Rezoluciju UN iz 1968.
  • nije ok ubijati zarad rešavanja problema
  • Plej nije fer, a u to ime govori podatak da su mnoge serijske ubice dobile doživotnu a mentalno poremećene osobe smrtnu.

Ja, u potpunosti prihvatam i potpisujem Deklaraciju za život i molim da se ista sprovede kada nisam u situaciji da sam odlučim o njoj.

„Verujem da smrtna kazna ne služi odvraćanju od zločina i da je njena jedina namera osveta.
Zato ovim izjavljujem kako, u slučaju da umrem kao žrtva nasilja, zahtevam da onaj ili oni za koje se dokaže da su krivi za moje ubistvo ne budu žrtve smrtne kazne ili pod pretnjom smrtne kazne ni u kakvim okolnostima, bez obzira na to koliko je zločin gnusan i koliko ja patio. Smrtna kazna bi moju patnju jedino uvećala.
(…) Zahtevam da Deklaracija bude dostupna na svakom suđenju svakoj osobi koja je optužena za moje ubistvo, kao i da bude pročitana i podeljena poroti. Takođe, zahtevam da Sud dozvoli da Deklaracija bude prihvaćena kao izjava žrtve na suđenju osobi ili osobama optuženim i osuđenim za moje ubistvo, i da se kazna donese u skladu s ovom mojom željom.
(…) Zahtevam da moja porodica i moji prijatelji preduzmu sve što je nužno da bi se sproveli cilj i namera Deklaracije i da nadalje ne preduzimaju akcije koje su joj protivne…“

Advertisements