Oznake

, , ,

Tužno je koliko ljudi ne znaju i neće da znaju. Danas, kada živimo u eri informacija, koje su dostupne sa svih meridijana, ljudi ne znaju. Ne zanima ih.

Odlaze u Crkve, mole se, krste a ne znaju odakle im je potekla vera, kada je nastalo pravoslavlje.

U svojoj veri se boje greha i čine ga vrlo često. Imaju ispovest i pričest, miropazanje i molitve. Ne trude se da manje greše nego se čiste kad istraju u svom naumu. Bez ikakve kontrole. Bog sve prašta. Mole se i čine greh vrlo često. Dodju po svetu vodu u nameri da je koriste u nečastive svrhe.

Malobrojni shvate tek šta je vera, šta oslikava pravoslavlje, gde je poteklo, kako i od koga, kako su nastajale pravoslavne svetinje kroz monarhiju.

Malobrojni vide veru u sebi. Ne u Crkvi, ne u kanonima, mestima, obeležjima, nametnurim pravilima, vrlo zabrinjavajućom vedostojnošću Biblije i onoga što se dešavalo, jer njima to nije važno. Oni to poštuju, bez da ikome nameću to kao jedino ispravno, bez da gaje mržnju prema bilo kom biću, pa onda i duhovnom koje je različite verosipovesti, svemu što je različito. Oni to prihvate.

Prihvate verujući u sebe, u snagu, u ljubav, kroz nešto što je sveto i što oni vraćaju vrlo rado drugim bićima. Ne poste duhovno samo u vreme posta, nego asketski, celog života. Suzdržavaju se i kontrolišu svoj um. Vide čašu polupunu a ne polupraznu. Veruju da je svet lepo mesto a pojedini osećaji prava privilegija. Srećni su i zahvalni što žive.

Kada govorite o Konstantinu govorite o onome što je činio. Idite u grad u kome se rodio. Zadjite, zanimajte se. Srbi pre idu u Pariz, nego u manastir Gradac koji je zaveštanje Jelene Anžujske.

Dodjite u Niš, vidite, doživite. Tu ima toliko mnogo što vredi i otkriva se svaki put kada bager kopa. Tu su Medijana-carska palata iz perioda Konstantina (274- 337), tu su arehološka nalazišta, tu je crkva Sv. Pantelejmona, tu su grobnice iz srednjeg veka, tu je Ćele kula, tu je Čegar, tu je Bubanj, tu je koncentracioni logor Crveni Krst. Istorija od pre 4000 godina pre nove ere pa do danas. 😉

Spomenik-Caru-Konstantinu tt groupPod ovim znakom pobedićeš!

Ne mora Papa i Milanski edikt da vas podsećaju da se u vašoj zemlji rodilo jedno biće koje je hriđćanstvo podelilo na dve veroispovesti. Na katoličanstvo i pravoslavlje.

Idite u Istanbul. Divite se Aja Sofiji. Udahnite duh vremena, gde su vam koreni.

Idite u Rim. Videćete sve to mnogo drugačije.

Idite u Jerusalim. Posetite Zid plača i Crkvu Hristovog rodjenja

Tužno je da budete toliko nezainteresovani u 21.veku. Pored toliko informacija, tolike zbirke svetske književnosti, pored interneta, medija, iskustava.

Vi ne da ne znate, nego ne znate da ne znate.

 

Zaključak:

Moja topla preporuka jeste da pročitate „Konstantinovo raskršće“, istorijski roman Dejana Stojiljkovića, u kraju poznatijeg kao Dexa Pantelejski 😉

by profin, januar 2013

Advertisements