Oznake

,

Moj sistem vrednosti je takav da je zivot najveca vrednost. Onda idu sloboda, zdravlje . . . Mesojed sam, ali ako mene pitate ubijanje i biljaka i zivotinja je – ubijanje. Ali, ovde su druge stvari tema.

Sve sto cu reci u ovom postu vazi u idealnom slucaju – onda kada je krivica nedvosmisleno utvrdjena.
Ima situacija kada iz mene progovara zlo – izopacena i nemilosrdna zver – cudoviste. Uopste se toga ne stidim – cak, ponosan sam na to – ali ipak iz prakticnih razloga ne govorim o tome u rl. Prosto, ne zelim nepotrebno sebi da komplikujem zivot. Npr.

Moja malenkost na temi Utisak dana, povodom onog u Indiji:
„Lomilicom za orahe polomiti znate vec sta. Jedno pa drugo. Polako. Izvaditi oci i ponoviti postupak. Pomesati. Naterati ga da pojede. Tretirati donji deo ledja i vilicu tako da ostatak zivota moze da jede neslane supice na slamcicu. Kateter da mu bude najbolja drugarica. I, podrazumeva se iz recenog, beli stap. Ovo uraditi svakom ponaosob.“

Mogao bih i detaljnije, ali se bojim da bi me brisali. Smrtna kazna ni izdaleka nije nesto najgore sto moze nekom da se desi. Ona mi deluje logicno za izdaju zemlje, spijuniranje, preki sud u ratu i sl. Prihvatam, i takva dela mozemo stroze da sudimo.
Svima onima koji namerno nekom nanose patnju – silovateljima, pedofilima, muciteljima bilo cega i bilo koga – bih sudio kao u citatu gore. Dozivotno ima da pati onaj ko je umisljajno nekog naveo da pati. Za neke najteze slucajeve cak i prinudni rad nije opcija. Ima samo da ih muce. Dok im ne presedne. A onda ponovo. I da se pazi da ne umru vec za nekoliko godina.
Dozivotno da prisilno radi neko ko je vozio pijan pa zgazio. I da se od toga izdrzava porodica zgazenog.
Serijske ubice su opet posebna kategorija. Recimo, opcija mi je da ih bace lavovima. Ali, ona varijanta – da ga postede (u poslednjoj sekundi – onoj kada je vec osedeo). Sutra nanovo. I jednog (dalekog) dana se prosto zakasni da ga se izvuce. Vrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrlo je neduhovito uci u obdaniste i isprangijati desetoro dece predskolskog uzrasta. Vrlo. LECENJE STRAHOM.

Ljudi koji cine stvari koje sam pominjao – nisu ljudi. I za njih prestaju da vaze ova uobicajena pravila – ljudskosti, pravednosti i slicnim – za njih metafizickim – kategorijama. A da mi se vadi kako je bolestan – ljuta trava na ljutu ranu. Nema tu sad – ja bih malo kuci. Sad ne mozes.

Zelim svima ugodan dan :flower:

Autor teksta: @Kul, januar 2013

Advertisements