Oznake

, , , ,

Odrastala sam u vremenu koje će Srbija proklinjati. Imala sam 11 godina kada se SFRJ raspala. Imala sam 18 godina kada su nas bombardovali. Živela sam od danas do sutra, sa znacima pitanja ‘kako opstati a ne poludeti?’- toliko različitih od onih znakova pitanja koje su imali moji vršnjaci širom Evrope. Dok su oni sanjali o seriji 5 BMW-a, skupoj garderobi i najnovijim čudima tehnike, ja sam sanjala da moja mama prestane da plače gledajući u poslednjih par maraka na frižideru ne znajući kud’ će pre sa njima. Dok sam svakodnevno marljivo radila za frtalj čvaraka i parče hleba sanjala sam o boljem životu, o osmesima, o knjigama, o tako tada za mene nedostižnim stvarima. I mnogo godina kasnije ću shvatiti da me je to suludo vreme očvrslo za ono što će mi se dogoditi; da sam odrasla preko noći i upoznala prave životne vrednosti; da sam sama odgovorna za svoje uspehe i neuspehe i da ja mogu sve što poželim; da ne postoji „ja ne mogu“, nego „ja hoću“; da je to jedini spas u ma koju frku da upadnem. Naučila sam da nije važno koliko ću puta da padnem, nego koliko ću se brzo podići i uspravne glave nastaviti dalje.

Sećam se tog ludog vremena kad smo bili klinci… u mom društvu smo uvek pomalo zavideli onima koji imaju tetku u Nemačkoj, strica u Kanadi, sestru u Americi i sanjali smo da je tamo negde život mnogo bolji i koliko bi srećni bili kada bismo mogli da tamo i odemo. Taj osećaj se pojačao definitivno svaki put kada bih čula „E ‘el znaš da je moj teča kupio novog, novcijatog BMW-a?“ Wow, ne seri!; „E, zamisli, ujka mi poslao 100DM za rodjendan, gde ćemo večeras?“. Da ne pominjem letnje raspuste kada su gastarbajteri dolazili u svoju rodnu grudu i uživali u odmoru, trošeći novac na sve strane dok smo mi krišom pljuckali za njima. Nismo im zavideli, mi proste dušice, jer nismo naučeni da zavidimo, ali smo pljuckali na sopstveni zajeb. A po čemu smo se razlikovali? Naša muka je bila zapravo ta da smo se rodili u pogrešno vreme na najzajebanijoj geografskoj tački Evrope. To je bio naš usud. Ne gastarbajteri i definitivno ne njihova deca koja se razbacuju novcem dok mi živimo sa par maraka mesečno.

Svoje najlepše godine sam provela kao emigrant u rodjenoj zemlji. Bez ikakve perspektive, sem ako ne raširim noge svakom podbulom naturščiku koji mi se nadje na putu ili mi tata odjednom, preko noći ne postane opštinsko mudo. Kako su obe varijante pale u vodu, jer nisu imale ni promil verovatnoće da će se desiti, počela sam sve intenzivnije da razmišljam o odlasku. U to vreme sam završavala sa svojim formalnim obrazovanjem i spletom nekih čudnih okolnosti desila mi se ljubav. Zapravo bajka. Princ je rodjen, odrastao i živeo u dalekoj zemlji gde čovek prosečne inteligencije ne prebira po novčaniku kad ode u prodavnicu i gde nekadašnji eminetni lekari i inžinjeri definitivno ne prodaju frotirski program na pijaci.

Kad se ta mogućnost konačno isprečila ispred mene, slagala bih kada bih rekla da sam jedva čekala da odem. Nisam. Dugo sam razmišljala o tome, posetila daleku zemlju, živela svoju bajku ali ništa što sam uspevala da saznam me nije pripremilo na taj mukotrpan put. Dve godine sam čekala na taj trenutak i došao je. Kupila sam kartu, ovog puta u jednom pravcu i spakovala ceo svoj život u 40kg dozvoljenog prtljaga. Imala sam 27 godina kada sam otišla iz Srbije, sa namerom da se ne vratim.

flickr.com lonely traveler

flickr.com

Sačekao me je neki drugi svet, tako blizu a opet hiljada svetlosnih godina udaljen od onog iz koga sam otišla. I pored toga što sam imala „ledja“ proces zvani integracija nije bio nimalo lak. Zapravo čudno je to kad odrastao čovek postane preko noći novorodjenče. Saznala sam da moje oduševljenje svim tim novim i za mene čudnim svarima brzo splašnjava pred poražavjućom činjenicom da sam ja novorodjenče u telu odrasle žene. Žene koja je sazrela i psihički i fizički da uspe u životu i ima sve što joj je potrebno da bi uspela, čak i geografsku tačku ali….govori nemuštim jezikom. Nisam mogla ni da zamislim koliko je teško kada čovek ne razume šta mu se govori i kada njega niko ne razume. Kada se sve to prevede u svakodnevno obavljanje obaveza, na život dakle, a ne na turističku posetu, to sve dodatno pogoršava situaciju. U jednom trenutku sam shvatila da i dalje nemam tatu koji je opštinsko mudo, da treba da zaboravim odakle sam došla i navike koje su me oblikovale i da krećem od nule. I krenula sam. Udarnički.

Nisam želela da odustanem, iako me je sve bolelo od nedostatka samopouzdanja i samoće. To je cena odrastanja, rekla bih sebi i gledala da svaki dan naučim nešto novo, primenim to isto, ispravljam greške i popunjavam sopstveni formular za budućnost. Da čekam formulu zvanu  trenutak+ informacija.

Vodič za emigraciju kroz tehniku odlučivanja

I sada kada me svakodnevno dočeka par privatnih i javnih poruka kako se snaći u inostranstvu, konkretno u zemlji u kojoj živim, ne znam odakle da počnem. Nije to nešto što mogu u par reči da sažmem. Svesna sam koliko godina unazad su se kupovale karte u jednom pravcu, mi srećnici kojima se sudbina osmehnula, ali isto tako sam svesna koliko njih se pakuje u slučaju da im se osmehne. I taj trend ne prestaje.

Svako ko želi uspešno da emigrira treba da poznaje tehniku odlučivanja zvanu SWOT analiza. SWOT analiza je tehnika koja omogućava da se veoma uspešno i u kratkom roku sagledaju snage, slabosti, mogućnosti(šanse) i opasnosti nekog poduhvata. Krojena da bude tehnika odlučivanja u menadžmentu, može poslužiti u svakom aspektu bilo čijeg života. Odličan alat. Predmet SWOT analize je u ovom slučaju emigracija u stranu zemlju. Cilj: ne delimična, nego potpuna integracija.

Kada razmišljate o svojoj snazi, razmislite šta vas to čini posebnim u odnosu na konkurenciju. Konkurencija u ma koju zemlju da se zaputite je ogromna i meri se milionima. Prednost koji oni imaju je ta što su a) rodjeni u njoj, odrasli ili se vec integrisali, b) govore tečno, pravilno ili sasvim zadovoljavajuće jezik te zemlje, c) poznaju prilike i sistem i znaju da plivaju u istom, dok vi pokušavate da se ne udavite.

Kada razmišljate o svojim slabostima, pokušajte da ih definišete kako biste uočili kako je moguće da ih prevazidjete i pretvorite u snagu, dakle da napredujete. Vaša prva slabost je već definisana činjenicom da ste stranac. Druga je jezička barijera. Treća slabost vam je definitivno suprotno dijametralni mentalni sklop, vaše navike i nepoznavanje pravila igre. Četvrta i ne najmanje važna su vaša prevelika očekivanja.

Kada krenete da sagledavate vaše šanse, odnosno mogućnosti, prestanite. Vi ne možete ni da zamislite kakve mogućnosti i šanse postoje na samo hiljadu kilometara od vaše kuće. Ne mogu se ni izmeriti. Zato se skoncentrišite na ono što imate u fioci, za zlu ne trebalo, naoružajte se strpljenjem i krenite da radite na ozbiljnom planu koji će vam poslužiti sve te šanse i mogućnosti na tanjir. Tu dolazimo do još jedne tehnike, zvane POMK pristup. On je zapravo vrlo jednostavan i sastoji se od planiranja, organizacije, motivacije i kontrole. Ako imate jasan cilj ispred sebe, da dignete guzicu i učinite nešto za sebe, da ne smrdite u sobi od 4 zida dok vam matorci kupuju cigare i dopune, onda je jasno da ništa nije nemoguće. Isplanirajte, organizujte, motivišete sebe i ne zaboravite da kontrolišite.

Za pretnje iliti prepreke koje se mogu i najverovatnije hoće pojavljivati na tom putu vam treba tehnika prepoznavanja prepreke i ublažavanja posledica. To i nije tako teško postići, ukoliko ste odrasli i živite u Srbiji. To vam je takoreći urodjena karakteristika. Upravo to jeste vaša snaga. Setite se početka ovog teksta. Vi imate nešto što veoma mali broj vaših konkurenata ima. Umete da opstanete uprkos svemu i da nametnete svoj stav. Vi umete da preživite u svakakvim uslovima, da padate, da se dižete, da trpite zarad višeg cilja i to je najvrednija stvar koju treba da spakujete u kofer.

Kada sve to završite čeka vas paklena borba sa birokratijom i papirima. Ako nemate princa ili princezu koji će vas lagano odvesti u zemlju vaših snova, moraćete da se istaknete po mnogo čemu. Morate da znate da na tržištu radne snage EU pravo prvenstva pri zapošljavanju imaju gradjani zemlje u koju želite da se otisnete, zatim slede gradjani EU pa tek onda vi. Strani jezik će vam biti od najveće koristi i vaša sposobnost da se „dobro prodate“. Marketing mora da vam bude savršen a instrumenti precizno i taktički iskorišćeni. U dalekim i lepim zemljama za život ne važe ista pravila zapošljavanja, iznajmljivanja stana i uopšte života na kakav ste navikli. Informišite se o svemu pre nego što se upustite u tu priču.

Pod uslovom da potpišete Ugovor o radu, nemojte da odahnete. Čeka vas još mnogo toga na šta ni ne možete, sve i da hoćete da računate. Uvek napravite plan B, ne dozvolite „cigančetu da se na kraj udavi“.

Summa summarum, kada zakoračite u taj, hiljada svetlosnih godina udaljen svet, shvatićete da je sve to vredelo. Čak i ako niste zadovoljni, bićete. Vi ste oni koji su naučili da prežive u mnogo gorim uslovima i nema mesta kukanju. Počnite lagano da popunjavate vaš formular za budućnost, pored svih onih koji će vam se nametati i živite punim plućima. Stvarajte svojoj deci ono što vi niste imali. Tako nekako će se kosmička pravda zadovoljiti. Zaboravite sve što ste znali i mislili da znate i dozvolite svemu što vas okružuje da vas nauči još nečemu.

Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri.
Al’ kad pođeš – nemoj stati. Mahni rukom. I odjuri.

Advertisements