Oznake

, , , , , , ,

Mnogi ljudi će vam reći da ne vole zimu, da mrze sneg, da jedva čekaju da se zima završi i da otopli. Iako sam rodjena najtoplijeg dana te godine, ja obožavam zimu. Zima u meni budi posebne emocije. Vraća me u detinjstvo i seća na neke divne trenutke, kojih nije bilo u izobilju. No, većina njih je vezana za zimu. Seća na radost kada ugledam prvi sneg sa prozora moje sobe i ono slatko iščekivanje dečje graje u porti Crkve, sankanja do besvesti, slikanja u snegu i grudvanja do iznemoglosti.

casper.blog.rs

casper.blog.rs

Podseća na priredbe, na Deda Mraza, na zimski raspust, na slobodu, na kićenje jelke i ukrašavanja kuće, na paketiće i poklone, na mamine specijalitete, na Novogodišnji program koji nisam propuštala i zbog kojeg sam uporno držala oči otvorene do kasno u noć. Seća me i na radost Boćića koji u mom srcu zauzima posebno mesto.

Sećam se putovanja autom po seoskim putevima i krivinama, očaravajuće lepote prirode, malenih kućica iz čijih odžaka po nebu šara dim praveći divne slike. Sećam se tog divnog i pomalo odsečenog zaseoka prekrivenog belinom, zaledjenog potočića, voćnjaka pod snegom, promrzlih nosića i rukica. Sećam se radosti koju je ta slika uvek iznova u meni budila. U kući uvek užurbane ruke moje bake i dekina filozofija. U nasledje će mi oboje ostaviti ljubav prema porodici, kuhinji i ognjištu ali i ljubav prema politici, filozofiji i istoriji….

Sećam se ušunjavanja u podrum kada bih se uverila da su svi zauzeti ispijanjem grejane rakije i oduševljenjem bakinim djakonijama. Sećam se te magije razgledanja polica. O, čega tu sve nije bilo. Na policama ovenčanim suvim paprikama i belim lukom, ponosno su stajale male debeljuškaste tegle upakovane u crveno karirano platno sa mašnicama. Tako male a nedostižne, prkose onim velikim teglama sa ukiseljenim povrćem i uredno napisanim nalepnicama. Negde pri dnu polica pleteni bokali prepuni vina i rakije, burići sa kiselim kupusom, vreće sa brašnom. Na vrhu, k’o zainat, viseće carstvo sušenog mesa i slanine.

Sećam se čarobnog pop pri otvaranju tegle i gluposti sopstvene kada shvatim da to blago nemam čime da jedem. Sećam se panike koja bi me tada zapljusnula i besa što nisam pažljivije isplanirala taj pohod. Sećam se bakinog širokog osmeha kada bi me uhvatila na delu i njene grdnje, čisto da se zna da ona to ne odobrava. Sećam se i koliko je volela što ništa ne umem da sakrijem. Pa čak ni kada deki sipam po ko zna koji put samo pola čašice rakije.

Sećam se nestašluka sa mojom braćom i upadanja u ledeni potočić. Sećam se jurcanja po snegu i grudvanja sa seoskom decom. Sećam se hladnoće sobe u kojoj sam spavala, uštirkane posteljine, vezenih jastuka i težine jorgana nada mnom. Sećam se dunja na ormanu. Sećam se mirisa nane, bosiljka i žalfije.

Sećam se velikog ražnja ispred kuće i pečenja koje se sprema za Božić. Sećam se i njenog širokog osmeha kada je posmatram kako suče kore za moju omiljenu pitu sa kiselim kupusom i orasima. Sećam se i rasutih oraha po kući i slame i mene, ponosnog i nadasve važnog pileta. Sećam se i bakinih rumenih obraza, pucketanja drva na kućnom ognjištu, zdravica i sjaja u očima kada nas sve okupi. Sećam se…svih nas, u slozi i ljubavi.

Da mi je da još jednom to doživim…

Advertisements