Oznake

, , , , ,

Ako vas mrzi da čitate, nemojte.

Pojava hejta datira koliko i sam pojedinac, koliko i društvo. Veliki Sokrat je živeo tezu „znam da ništa ne znam“. U realnosti on nije zaista tako mislio, već je hteo da takvim iroiničnim stavom isprovocira sagovornike da izbace iz sebe svo svoje „znanje“ ne bi li im dokazao da zapravo ne znaju ništa, a da on zna više od njih. On je bio hejter. Mrzeo je ljudsku glupost.

Sigurno se mnogi od vas suočavaju svakodnevno sa hejtom u kući, na poslu, u školi, na faksu, u društvu. Sigurno se neki sa ponosom deklarišu kao hejteri? Činjenica je da neko uživa nasladjujući se tudjom mukom dok neko uživa da pretvara humani gest u sprdačinu. I to je sasvim o.k. što se mene tiče. Ne dotiče me to. Smatram da je sloboda data svakog pojedincu da izražava sopstveno mišljenje i bira kakav će život voditi, šta ga determiniše.

Koliko postoji opravdani razlog da se tapše svemu i svačemu uz klimanje glave, toliko postoji i opravdanje da se bude suprotno dijametralan. Potreba za hejtom je verovatno potreba da se u sve sumnja, kao odraz lične refleksije, kao vapaj za nečijom pažnjom, kao mogućnost da se ima sopstveno mišljenje. I to je sasvim o.k. što se mene tiče.

Negacija kao talon u društvenim igrama iliti Zakon privlačenja

Negativna misao je kao kancer. Usidri se u nečiji um i krene da raste. I raste svakog dana uzimajući šta joj treba a ostavlja za sobom mentalnu pustoš. Neki ljudi mentalno umru i to je veoma česta pojava. Dakle, hejt je apsolutno posledica nezadovoljstva prvenstveno samim sobom, svojim životom i okolinom. Nezadovoljstvo se radja iz nezahvalnosti. Nezahvalan čovek je često i čovek koji zavidi. Zavist živi za naruživanje. Naruživanje je ono što danas podrazumevamo pod hejtom.

Ako ste mislili da ste savršeni i da ne hejtujete nikada, grdno se varate. Istina je ta da svaki čovek ima i + i – u sebi. Caka je u tome šta pojedinac bira za sebe. Da li smo odlučili da budemo oni koji će u svemu videti negativno ili oni koji će i u negativnom videti pozitivno ili smo odlučili da po potrebi budemo i jedno i drugo. Pronaći sredinu, balansirati izmedju + i –  je veoma težak posao za svakog pojedinca. Biram da ne hejtujem hejtere.

Tanka je linija koja razdvaja stvarni hejt na sve što neko jeste ili čini i mišljenje koje apsolutno ne mora nikome da se svidi. Ne dopada mi se kada neko cinizam ili sarkazam tumači kao mržnju. Prosto zato što je za cinizam potrebno malo više šlifa, od pukog negativnog komentara na nešto.

Sujeta jeste djavolov omiljeni greh

Moje prvo suočavanje sa hejtom je bilo veoma bolno. Bila sam sasvim mala i okružena njime. Vremenom sam ukopčala mehanizme odbrane od hejta, ne nasedati na provokacije.

Svako iole pravdanje samog sebe hejterima koji sumnjaju u verodostojnost onoga što jeste ili činite daje još više materijala za podsmeh i rasplinjavanje nečega u šta samo oni veruju da je istina. Ubedjivanje hejtera da misli pogrešno je totalno kretenski. Neće dati nikakav rezultat a istrošiće vam energiju.

Ignorisanje hejtera se pokazala kao podobnija metoda. Valjda zato što je i bez reči mnogo reči, kako kaže jedna nemačka poslovica. Hejteri su skloni da ovu metodu protumače kao nedostatak argumenata ali ne nasedajte na to. Čovek koji je većinski zadovoljan sobom nema potrebu da se ikome pravda zbog čega je nešto rekao ili učinio. On može da sagleda sebe samokritički, ali i da uključi tudje misljenje za realniju analizu. Kako god, zadovoljan čovek teži da ne zavisi od tudjeg mišljenja. On želi da se razvija i raste, u sinergiji sa drugima, pa čak i hejterima.

Nemoj da pomisliš na plavog slona

U trenutku, svako pomisli na njega. Kao neko ko nije suštinski pobornik populizma, mada volim, prija naravno da mi tapšu, vrlo često izazivam najgore u ljudima. Nekako se ta moja metoda pokazala kao izuzetno precizna onda kada treba da ustanovim sa kakvom se ličnošću suočavam. Nemam bas puno vremena za slatka moja, tja nemoj mi kasti. A i nekako ne verujem baš ljudima da su objektivni kad predstavljaju sami sebe. Njihova potreba da me ubede u nešto, u šta ni sami često ne veruju mi je oduvek bila fascinatna. Zato ja pribegnem izazovu i obično se idila rasprši kao oblak od sapunice. Ostaju samo oni, koji za moj pojam ličnosti vrede da im posvetim svoje vreme i svoju energiju. Isto tako, sva moja pozitivna energija se sliva na one koji će se u mom životu zadržati. I sklona sam da njihove negativnosti volim. Kao što volim i sopstvene.

Obrnuta psihologija je česta pojava u svakodnevnom životu. Prosto, ljudi imaju neki mehanizam da baš, iz nekog inata ne trpe autoritete bilo kakve vrste, a paradoks leži u tome da njih mahom determiniše upravo mišljenje okoline. To je već karakteristika svakog čoveka i ma koliko se neko javno deklarisao da ga ne zanima šta neko misli o njemu, zanima ga itekako. I mene zanima, iako bih volela da me ne zanima. Mislim da je to čak nemoguće izvesti.

Zato, ne hejtujte hejtere. Ignorišite ih. Živite svoje živote i negujte pozitivno u vama. Ako ništa drugo, budite dosledni sebi.

„Jao nama koji smo izašli van sebe i mrznemo se napolju“, reče jedan veliki um.

Advertisements