Oznake

, , , ,

sizif

iaanhughes.com

Bedna piskarala su, sudeći po narodnom verovanju i Ivi Andriću, ljudi koji zbog svoje ograničenosti neograničeno veruju u svaki svoj sud i zakljucak. Hitro ga iznoseći širokim masama kao jedinu i nepresušnu istinu mogu biti veoma opasni po društvo i pojedinca.

A kakvih sve danas piskarala ima, od zvaničnih do nezvaničnih, dokazuje i nepismenost korisnika interneta. Naime, Srbija je zemlja gde se pod pismenošću (čitaj popularnošću) podrazumeva pozamašan broj gramatičkih grešaka, upotreba engleskih reči kao dokaz elokvencije, tekstovima i stranicama bez ikakvog smisla, propraćenih golišavim fotografijama, bljuvotinama i psovačinama, video klipova po receptu Džastina Bibera, te na kraju i ne najmanje važno broj folower-a, t.j. pratilaca na društvenim mrežama i blogovima.

U tom duhu, Srbija ima najveće uporište u korišćenju interneta medju mladima, kategorija od 10-30god., koji to čine uglavnom od kuće, dok ovi preko 30 god. tlače internet i piskaraju mahom sa radnih mesta (ne stižu kući valjda od obaveza, šta li je?). Korisnici preko 60 god. su u tek neznatnom broju, pa samim tim i zanemarljivi.

Šta je najpopularnije? Vesti iz beZsvesti, Youtube kao čedo, Google kao pretraživač i milion drugih alata vlasnik, elektronska pošta bez koje niko više ne bi mogao da živi definitivno, Facebook naravno kao alfa i omega današnje pismenosti i vidljivosti, mnogo manje Twitter, forumi i blogovi.

Svi mediji redom po prepoznatljivom stilu resavske škole prepišu brdo tekstova novinskih agencija i zamlaćuju čitaoce i gledaoce o postojanju nekakvog istraživačkog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. Medija se nažalost boje svi redom, obični gradjani, institucije, udruženja gradjana, državnici, kompanije, čak i nebo. Kad se jednom čačne u medije, najebe se k’o na ‘ladnom uz kratko ćebe. Nemam ja nameru da se čačkam, ja koristim svoje bogomdano pravo na slobodu iznošenja sopstvenog mišljenja.

Ćuti @profin, ruka ruku mije. Ih, pa kao da ja to ne znam! Napisala sam se saopštenja za medije nepismenim novinarima, gladila ih po jajima, ćutala, gutala, molila, samo što im nisam i drugi obraz okrenula, zamalo. Tad sam morala, sad ne moram.

Da ne žive oni samo od prepisivanja, dokazuju i brojni komentari multiplikovanih članaka na internet prezentacijama medija. Oni su tek najjači pokazatelj pismenosti i sveznalištva. Razumem i to, ne znaju ljudi kako drugačije da ih čuje neko. Tuga je što njih niko ne sluša. Oni služe samo da povećaju gledanost, da povećaju popularnost i samim time dzepove pojedinaca.

Vrh istraživačkog novinarstva je definitivno emisija koja je svojevremeno počela da se prikazuje na domaćoj televiziji u stranom vlasništvu, skoro slavila 100. prikazivanje (jubilej!) a koja je bajata kopija iste te emisije na nemačkom jeziku, samo prevedena na srpski i uz harizmatičnog i šarmantnog voditelja dospela na prvo mesto gledanosti. E moj Galileo!

Da skratim priču i da ostavim novinare na miru (i oni treba leba da jedu), danas sam ponuknuta bahatošću jedne od društvenih mreža, rešila da istražim o čemu pišu forumaši, društvenjaci i blogeri. Kao zajednički činilac svih navedenih kategorija sam podložna kritikovanju kako sebe tako i drugih. Ništa sporno 😉

DakleM, pukom pretragom interneta nisam uspela da dodjem do značajnijih rezultata, pa sam se okrenula mrežama i forumima, u nadi da ću prikupiti adrese svih blogova, kako domaćih, tako i komšijskih i u nastojanju da shvatim o čemu ljudi pišu, da li neko to čita, šta komentarišu šitaoci i pratioci itd. dodjoh do nekih zaključaka. Pregledala sam oko 50-ak blogova danas. Nisam baš besposlena, radim istraživanje tržišta i determinišem potrebe potrošača. 😉

I znate šta sam determinisala? Uz svo uvažavanje nečijeg truda i namere, više od polovine tih stranica su više nego smešne, čak tragikomični prikaz stanja u kome se nalazimo, kao društvo i kao pojedinci. Bla, bla, truć, truć na angro. Shvatam ja da mi dokoni, besposličari imamo više vremena od ovih što kao rade i sticaju, pa nemaju vremena da se udubljuju, ali aman!!

Blog o Srbiji, t.j. 80% o Beogradu. Super! Centralizacija kao ključna predstava za spoljašnjost u Srbiji (oni to zovu unutrašnjošću, ali zapravo to je pogrešan termin) i van Srbije. Lep vam je Beograd. Idem dalje.
Masa blogova o modi i modnim detaljima. Odlično, to nam je trebalo- smatram jako važnom odluku koju ogrlicu danas pazariti (iako se prebiramo za ‘leba), brže bolje je slikati i objaviti, te nestrpljivo čekati šta će neko da kaže o tome kroz glorifikaciju stila. Ok, samo da primetim da se naše devojke dobro snalaze i bez toga i za razliku od mnogih evropskih vršnjakinja, obučene su veoma uniformisano.  Tu i tamo ima nekog svetlog primera, ali generalno lep smo narod.
Blogovi i novine o tračevima, najsočnijim detaljisanjima nečije spavaće sobe- to razumem, jer masa ljudi više voli da čita tudje muke, nasladjuje se, nego da zaviri u sebe i svoje probleme. A i zašto bi, kad nema vremena za to?
Forumi prepuni igrica, osudjivanja, pomaganja, prepodobnih Marija, prepucavanja, netolerancije tudjeg mišljenja i masovne nepismenosti uz tvrdu uredjivačku politiku i pro bono rada uredništva. Jedan posebno volim i ma koliko da me nervira, prosto ne mogu bez njega. To vam dodje kao sado-mazo, gde sam ja naravno mazohista. Na skorašnjem Web festu je dobio nagradu za najbolji forum u Srbiji. Niko nije našao za shodno da ode i primi nagradu. Lepo! Hvala mi i hiljadama članova.
Društvene mreže gde svi ‘lajkujemo’, pratimo, delimo smešne sličice, citate dana, kratke poruke od 140 karaktera, horoskope, lične podatke i fotografije a sve u nadi da nas neko neće isprozivati da nismo IN. Ako te nema na Fejsu, nema te nigde. Kakva teza! Rodi me majko, pa me poveži na Fejs!

(FB stranice, internet prezentacije, forumske teme i blogove o domaćim radinostima, blogove i sajtove koji se bave zdravljem i sportom, tehnološkim dostignućima, fotografiji, internet marketingu i ekonomiji ću zaobići jer ih smatram neophodnim i nadasve korisnim, ali ako smem da primetim posećenost im je slaba. Baš začudjujuće zar ne?)

I sve je to o.k. Poštujem. Svaka roba ima svog kupca. Molim lepo! Marketing je kod pojedinaca odlično odradjen, broj pratilaca skače i onda je već skrojena mogućnost podkategorija manipulacije. A pro pos primetih kod nekih da im je muka više od tapšanja, jer njima nije bio cilj da izazovu popularnost, već mućkanje glavom, reakcije, kontranapade, šta god (!). Deluju mi razočarano.

Da ne bude sve tako crno, želela bih, zaista, da se svi oni koji imaju mogućnost korišćenja interneta u svrhu bilo čega sazovu u pamet i koriste ga za neko opšte dobro onih koji se u to ne razumeju ili ne žele da se razumeju, pa da se dodje do nekog fer pleja. Jer, ovako, kreirati mišljenje mase ljudi na osnovu rekla-kazala sistema i ličnih frustracija mi dodje nekako mrsko. O izgledu stranica neću mnogo da govorim, jer ne smatram to ključnim, već sadržaj, ali da bi se videla cela šuma potrebno je ukloniti neko drveće koje je zaklanja. Priznajem i sama da se još uvek ne bavim izgledom i mogućnostima u tolikoj meri koliko se bavim pisanjem i istraživanjem, no cenim da je bolje imati čime da prezentujem blog nego nalickati ga a lupetati koješta. Doći će i to na red. Onim danima kad inspiracije nema.

Iskoristiću još možemise mogućnost da ispromovišem sebe kao jedinu (izvinjavam se ako nisam uspela da pronadjem jos neku) ženu u svojim 30-tim  koja se na medijskom nebu Srbije bavi društvenim pitanjima i pošastima današnje civilizacije, vrlo (samo)kritički, nezavisno, slobodno i nadasve realno.

Za kraj ću izreklamirati regionalnu konferenciju posvećenu blogovima i blogerima, koja će se održati na Staroj planini od 7 do 9.12.2012. http://www.blogomanija.me/#o_konferenciji

Veoma zanimljiv dogadjaj u najavi. Jako mi je žao što neću moći da prisustvujem, čak sam zvala i avio kompanije u nadi da ću pronaći neku zaostalu kartu do Niša, ali bezuspešno. Nadam se da ću je ispratiti putem video hostinga ove godine a sledeće već, ne propuštam. 😉

Iščekujem, s’ nestrpljenjem 🙂

Advertisements