Oznake

, ,

U Ugovoru koji je moja Banka meni ponudila, u mojim generalijama piše da je mesto mog rodjenja Niš, Kosovo.

Koliko ja znam, a znam, Niš se nalazi u Republici Srbiji. To je grad vekovne tradicije, grad u kome se istorija pisala, a njegova priča je duga više od 10 vekova- za šta postoje mnogobrojni dokazi i arehološke iskopine koje se još uvek nalaze u Nišu. Oslobodjen je od Turaka 1878 god. pod čvrstom rukom i mudrim potezima kralja Milana Obrenovića. Tada poslednji put ulazi u mapu države Srbije i od tada je u njenom sastavu.

Dakle, ja sam rodjena u Nišu, u Srbiji. Ne na Kosovu.

Danas i ovih dana se slavi u Bujanovcu, Preševu, Albaniji, Kosovu Dan albanske zastave, dan kada je Albanija stekla nezavisnost kao država, 1912. god.

U Bujanovcu, dakle u Srbiji su podignute albanske zastave. Kao da je to sasvim normalno podizati zastavu strane zemlje u svojoj.

„Sigurno da niko nema ništa protiv da se jubilej obeleži kulturno umetničkim programom, jedino je sporna dekoracija i postavljanje zastava jedne strane države“, rekao je zamenik predsednika Opštine Bujanovac Stojanča Arsić.

Da li bi javnost ćutala da recimo u Hessenu, u SR Nemačkoj neko slavi dan Turske nezavisnosti i postavlja tursku zastavu? Iako Turci, hipotetički čine manjinu i državljani su SR Nemačke. I sad zamislite sve to i još i to da  je hipotetički Turska prisvojila Bayern i podržana je od strane medjunarodne zajednice zbog toga. I sada, na teritoriji Nemačke recimo, neko slavi i stavlja zastavu Turske na sred opštinske zgrade, u SR Nemačkoj, i to zastavu zemlje koja je otela Bayern i protivustavno proglasila nezavisnost. Za tu prigodu su u ovoj realnoj a ne zamišljenoj priči  dovedena deca iz okoline i sa Kosova.

Zamislite vi taj kič, taj sramni čin?

I vi hoćete meni da kažete da je Srbija zemlja gde se ne poštuju manjine? Ma dajte. Možemo da vam držimo lekciju o demokratiji i pravima. Nikad učena da mrzim, poštovala sve nacije, boje kože i veroispovesti, volela one od čega i kakvi su, a ne odakle su, ja rodjena u miltitničkom društvu. U mom gradu, koji je još uvek u Srbiji a nedaleko od Kosova i mesta gde se dižu albanske zastave, živi mnogobrojna Romska zajednica. Nikada ih nisam zbog nečega diskriminisala, čak mogu slobodno da kažem da mnogi dele to mišljenje i da živimo lepo sa njima. I sa Jevrejima. I sa Muslimanima. I sa Albancima. I sa Makedoncima. I sa Grcima. I sa svima koji se osećaju kao Nišlije. Ja ne mogu da poverujem da se ijedna albanska zastava vijori teritorijom Srbije. Za mene je to Zločin i kazna.

Zašto mene neko mora da prati, i to vojska, da bih, sa specijalnom dozvolom posetila srednjovekovni manastir na Kosovu i Metohiji, koju su kraljevi srpski zaveštali, koga su moji preci gradili i koji se donedavno nalazio u mojoj zemlji, u komšiluku praktično? Zbog čega ja ne mogu da odem na Kosovo i da kažem: Ja sam Srpkinja. Zbog čega?

Novija istorija Kosova kaže da su Albanci koji žive na Kosovu 17.2.2008 god. proglasili nezavisnost te južne srpske pokrajine i bespravno oteli tu, za Srbe svetu zemlju~Staru zemlju kako su je nazivali u Srednjem veku, Srpski Jerusalim. Kako je do toga došlo svedoče brojni dokumenti, kako domaći, tako i medjunarodni. Zašto je do toga došlo govori težnja Kosovskih albanaca da imaju svoju državu, a odredjene države, t.j. pojedinci koji ih predvode prostor za pranje novca, leglo kriminala, vojne baze i trgovnu belim robljem, oružjem i narkoticima.

Stara istorija Kosova kaže da je Kosovo u sastavu republike Srbije više od hiljadu i po godina, praktično od naseljavanja Slovena na Balkan, u VI veku. Na Kosovu i Metohiji, na prostoru Raške su se u Srednjem veku, za vreme loze Nemanjića gradjene srpske svetinje, koje i dan danas svedoče o duhu prošlosti. O vremenu koje je iza nas. I zato nas boli.

Srbi su bili pet vekova, t.j. 500 god. pod Turcima. Ne zaboravimo.
1389 god. se dešava Boj na Kosovu. Sve do 20. veka Kosovo je bilo pod Otomankim carstvom i to u mnogo većem izdanju. Obuhvatalo je Kosovo, Sandžak, Preševsku dolinu i zapadnu Makedoniju. Ime mu je bilo Kosovski vilajet. U toj oblasti većinu stanovništva činili su Albanci, na severu Kosova su Srbi bili većina, dok su na jugu bili manjina. Kosovo će kao deo teritorije pretrpeti i etnička čišćenja i oslobodjenje od Turaka i primenjivanje sile od strane Srbije i u 20. veku će se mnogo puta otimati i pripajati.

Koga zanima više o tome, iz malo drugačijeg ugla gledano, autor se bavi literaturom, kako domaćom, tako i stranom i nudi nam malo savremeniju perspektivu dešavanja na Kosovu u samo jednom, 20 veku. http://pescanik.net/2011/09/savremena-istorija-kosova/

Okej, ako je tako zaista i naše su ruke krvave, ali to je naša zemlja i to je de facto.

Vekovni i službeni naziv tog dela Srbije, Stara Srbija, menja se sredinom XX veka, posle Drugog svetskog rata i dobija naziv Kosovo i Metohija a po imenima svoje dve najveće oblasti. Srpske crkve i manastiri bili su vekovni vlasnici plodne zemlje na tom području. Otuda potiče i naziv cele oblasti Metohija, od grčke reči “metoh” (crkveni posed).

Na Kosovu i Metohiji se do 1999 god. nalazilo oko 1300 crkava, manastira i spomenika, od koji mnogi datiraju iz Srednjeg veka. Mnogo puta rušeni, kroz mnogo vekova, nagrizli od zuba vremena, stavljeni su konačno i uvršteni od strane UNESKO-a u Svetsku kulturnu baštinu 2006.

srpski-manastiri politika

politika.rs srpski manastiri na kosovu i metohiji

2004 godine povodom nemira na Kosovu, u martu mesecu, 5 god. nakon bombardovanja Srbije i Rezolucije 1244 UN, uništeno je preko 130 srpskih svetinja, čak postoji i video zapis tog varvarizma. I to je dopušteno. To je vrlo demokratski.

Kako bi to bilo da se u SR Nemačkoj, sa dugom katoličkom tradicijom i mnogobrojnim crkvama pale katedrale poput Dom-a u Frankfurtu i da se to čini pred očima medjunarodne zajednice? Sigurna sam da mnogi gradjani EU ne znaju o tome šta se dogodilo, obzirom da je propaganda radila protiv Srba i u korist Albanaca. Napisaću i članak o tome, pokušaću da uradim dokumentarac sa činjenicama i sa uporednim prikazivnajem vesti iz EU o stanju na Kosovu. Stravične laži su plasirane.

Od momenta kada je donešena Rezolucija 1244 i kada su se srpske snage braneći svoju zemlju, povukle sa Kosova, srpski živalj na Kosovu i Metohiji je ukoliko nije na vreme pobegao glavom bez obzira, ubijan, proterivan, maltretiran i gonjen.
Ovo je etnički prikaz stanovništva na Kosovu od 1455 do 2007 god.:

vaseljenska.com

Prema tome dragi moji demokratski narodi iz EU i šire kada vi dozvolite da se u vašoj zemlji progone, ubijaju ljudi, otima teritorija, ugrožava integritet i suverenitet, kada vas preplave talasi izbeglica iz cele bivše Jugoslavije i sa Kosova, kada vam uništavaju spomenike i pale svetinje vaše istorije, kada vam treba specijalna dozvola da se molite u nekom od manastira koji su zadužbine vaših predaka, kada vam u Ugovoru sa bankom piše da živite na toj otetoj i prokletoj zemlji kao meni, e onda možete da mi trubite o demokratiji i da me nervirate sa lažima koje su vam vaše vlade uz pomoć medija plasirale kao istinu.

Do tada, putuj Evropo, nemoj više čekati na nas. Nama je super, samo odjebi više.

Advertisements