Oznake

, ,

nasilje

Girl FGM Victim

Ja sam žrtva nasilja. I mnogo devojčica i žena pored mene, širom sveta. Ono što se meni dogodilo je fizičko nasilje u kombinaciji sa psihičkim. Oporavak je trajao dugo. Predugo.

Ako uzmemo da je svaka treća žena doživela neki oblik nasilja, onda ne čudi aktivnost društvenih zajednica, državnih institucija, UN, civilnog sektora i pojedinaca koji se zalažu da se zaustavi globalno nasilje nad ženama. Ne znam da li ste znali da postoji pokret „Centar za žensko globalno liderstvo“ koji u periodu od 25.11 svake godine do 10.12 sprovodi kampanju „16 dana“  aktivnog protivljenja rodnom nasilju, namerno završavajući je na Medjunarodni dan ljudskih prava, povezujući ova dva, veoma važna obeležavanja? Slogan ovogodišnje kampanje je „Od mira u kući do mira u svetu: Izazovimo militarizam i zaustavimo nasilje nad ženama!“ Više o tome, na zvaničnoj internet stranici projekta http://16dayscwgl.rutgers.edu/.

U svetu, najčešće u patrijahalnim sredinama poput Afrike i Azije, je zabeleženo da od je 100 do 150 miliona žena pretrpelo ili trpi neki oblik nasilja. Obrezivanje ili sakaćenje je ritual koji je danas zastupljen u mnogim zemljama, kao deo folklora. A o čemu se tu zapravo radi? O sakaćenju, bogaljenju žena. Ne mogu a da se pored zdrave pameti i urodjene empatije ne zapitam, kao čovek, kao žena, kao biće:     Da li je to moguće????

….Bože…..Ne razumem stvarno…..moj mozak se trudi, ali ne ide…..Kako je moguće da neko to radi deci, devojčicama?

Manekenka, Waris Dirie  je iz Somalije. Ona je ispričala svoju priču koja je potresla javnost i skrenula pažnju na problem zvani Female genital mutilation (FGM), u prevodu genitalno sakaćenje žena. Izmedju ostalog objasnila način na koji se to čini.

Operaciju najčešće izvode profesionalne obrezivačice, seoske žene koje uživaju veliki ugled u narodu ili “babice“, plemenske nadrilekarke. U posljednje vreme devojčice operišu i medicinske sestre ili doktori koji su se obrazovali na Zapadu. Odvija se u veoma lošim higijenskim uslovima i ne koriste se anestetici. Devojčice se seku bilo čime što se nađe pri ruci: britvama, noževima, makazama, krhotinama stakla, oštrim kamenjem, a u nekim slučajevima i zubima.

Svetska zdravstvena organizacija je sakaćenje proglasila povredom ljudskih prava,  duboko sadjenu nejednakost  medju polovima, te ekstremni oblik diskriminacije žena. Kako su maloletne devojčice najčešće žrtve, smatra se nasilje nad decom. Ono krši pravo na zdravlje, na slobodu, na integritet. Ono je personifikacija zla, okrutno mučenje.  Nehumanost na delu.

Kamenovanje je posebna kategorija, bičevanje takodje. Vrlo često na bliskom Istoku.

Da čujemo Kuran.

„Ljudi su poglavari ženama, zato što ih je odlikovao Allah jedne nad drugima, i što troše (oni) iz imetaka svojih. Zato su dobre, poslušne, čuvarke nevidljivog, zato što (njih) čuva Allah. A one za koje se plašite nepokornosti njihove, pa posavjetujte ih, i ostavite ih u posteljama, i udarite ih. Pa ako vas poslušaju, tad ne tražite protiv njih puta. Uistinu! Allah je Uzvišeni, Veliki!“ sura 4:34, Kuran
„Imaju one slično (pravo) onom (koje imaju ljudi) nad njima pristojno, a imaju ljudi nad njima stepen. Alah je Moćni, Mudri“ sura 2:228, Kuran

Po šerijatskom, islamskom zakonu, muškarac može imati do četiri supruge. Od žene ili žena može se razvesti tako što će tri puta ponoviti – „Razvodim se od tebe“. Za ženu je obično veoma teško da se razvede. Islamske apologete tvrde da muslimanke imaju pravo na razvod i da islam duboko poštuje majke. Po razvodu otac dobija starateljstvo nad sinovima starijim od šest godina i nad devojčicama na pragu puberteta. Mnoge žene oklevaju da se razvedu od nasilničkih poligamnih muževa iz straha da ne izgube decu. Uprkos veličanju majčinstva – Muhamed je jednom svom sledbeniku rekao da se raj nalazi kraj majčinih nogu – deca se smatraju imovinom oca dok je majka jednostavno samo paziteljka i negovateljica. Nadoknda za ubistvo žene po šerijatskom zakonu iznosi polovinu nadoknade za ubistvo muškarca. Žensko svedočenje na sudu vredi polovinu muškarčevog. Žene imaju pravo samo na polovinu muškarčevog nasleđa. Kao opravdanje navodi se to da muškarci imaju porodice o kojima moraju da vode računa. U suri 4:34 u Kuranu muškarcima se daje vlast nad ženama zbog toga što oni troše sredstva za njihovo izdržavanje što implicira da su žene društveni teret i da je njihov rad na uzgajanju dece, u domaćinstvu i oko stoke beznačajan i trivijalan.
Devojčice od samo devet godina njihovi očevi mogu udati čak i onda ako se majka sa tim ne slaže, a one često završavaju kao druga ili treća žena mnogo starijih muškaraca – divan način za iskorenjivanje pedofilije! Konzervativni klerici oduprli su se naporima da se podigne minimalna starosna granica za devojčice. Naime, jedna od Muhamedovih žena, Ajša, imala je samo sedam godina kada su je verili za Muhameda a devet kada je brak „konzumiran“. Muhamed je tada već imao preko pedeset godina i nekoliko žena.

Ali, ne dešava se to samo na bliskom Istoku i u Africi, nego mnogo šire i dublje. Mnogo žena sada u ovom trenutku pati…kako je to mučno….

U Srbiji imamo takodje patrijarhat. Pravo muškarca da ima veće pravo nego žena. Da je marginalizuje prema svojim potrebama. Podaci kažu da je 54% žena u Srbiji u svom životu imalo iskustvo nasilja u porodici, a da 38% žena trpi nasilje u porodici u ovom trenutku. Zabrinjavajuće.

Vesna Jarić, iz NVO Secons je jedan od autora istraživanja, koje je sprovedeno u Srbiji, u periodu od 2009-2012 god. u okviru projekta Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“.

Prošle godine čak 28 žena su ubili njihovi intimni partneri, muževi ili bivši muževi. Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na to da je za žene najnebezbednije mesto njihov dom, žene su potencijalno najizloženije riziku od nasilja upravo u svojim kućama, dok je za muškarce statistika drugačija i ukazuje da su oni potencijalno najugroženiji na ulici. U čak 95 odsto slučajeva krivičnih prijava za nasilje u porodici oštećena strana su žene. Treba imati u vidu da u slučajevima u kojima su oštećeni muškog pola, počinilac nije nužno žena, već najčešće drugi muški srodnik, sin, otac i sl. Dakle, nasilje nad ženama predstavlja široko rasprostranjenu pojavu, te ozbiljan društveni problem u Srbiji, koji mora biti osvetljen reflektorima pažnje javnosti kako bi izašao iza zavese patrijarhalnih normi ponašanja. Nasilje nad ženama je javni, društveni, a ne privatni problem pojedinki i pojedinaca, objašnjava Vesna Jarić.

Srbija ima 10 Sigurnih kuća. Švedska ima 208 kuća na 10 miliona stanovnika.  Počelo je da se radi na zaštiti ženskih prava i žene su se negde izborile, ovi mladi naraštaji naravno, da ne trpe, da kažu, da delaju, da odu. Hvala Bogu da je tako. Negde izumire ta potreba danasnjih mladića da tuku devojke. Dešava se, ali ne kao ranije. To ne, sigurno. Ili da muž krene da mlati ženu, pa decu, pa strašno. Ranije žena nije imala kuda, to se smatralo društveno neprihvatljivim da se razvede, da bruka kuću i slične nebuloze. Danas je potrebno priložiti taksu od par hiljada, otići u Sud i razvesti se.

Mi možemo da utičemo, kroz medije, društvo, na pojedince i institucije da je nasilje nad ženama, ljudima, deci neprihvatljivo. Mi moramo kao društvo da postanemo nultotolerantni prema tome. Da pomognemo koliko možemo, da neko dete ne jauče, da majke i porodice ne zavija u crno.

STOP nasilju nad ženama.

  • B92.net
  • drugacije.hr
Advertisements