Oznake

, , ,

Ne znam da li je neko, negde čuo uopšte šta se desilo Islandu 2008 god? Retko ko. Zašto? E pa ne može batice. Naše je da ne znamo da ne znamo.

Island je 2003. bio jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Do 2008 su došli do bankrota. 2003 su banke privatizovane. Sa ciljem da privuku strani kapital, poslovali su on-line sa minimalnim gubicima uz veliko potraživanje. Investitori srednjih kompanija i UK i Holandije su ulagali. Baš su lepo poslovali i povećavali strani dug, do momenta kad su početkom svetske krize, Islandjani proglasili bankrot.

Na osnovu onoga što je moglo da se očekuje, Islandjani su povratili svoja suverena prava, demokratskim putem srušili sistem, izglasali NE vraćanju duga kroz referendum i promenili Ustav.

Bravo!

Bivši premijer Islanda je započeo pregovore o tome kako će Island vratiti Evropljanima dug, i počeli su pritisci na Vladu, tvrdeći su da je to jedini način da zemlja izadje iz krize.

Protesti i demonstracije su počeli, tražeći ostavku Vlade. Po novom planu, svaki Islandjanin je trebalo da odvoji po 100€ ili 130$ mesečno za vraćanje nacionalnog duga, uz kamatu od 5,5%, na rok od 15 godina. Zna neko koliko je to para??

Predsednik Grimsson je odbio da potpiše akt kome se svim gradjanima tovari na kičmu dug države, t.j. pojedinaca i raspisao referendum, koji su gradjani tražili. Hrabrog li i velikog patriote. Gradjani nisu želeli da plaćaju privatne dugove pojedinaca. Predsednik uvažio njihovo pravo, u demokratskom društvu.

As Grimsson said: “We were told that if we refused the international community’s conditions, we would become the Cuba of the North.  But if we had accepted, we would have become the Haiti of the North.” (How many times have I written that when Cubans see the dire state of their neighbor, Haiti, they count themselves lucky.) p.a. by Deena Stryker

To nije sve.

Ljudi, nezadovoljni ovakvim stanjem su želeli revoluciju. Istrebljivanje zla i kriminala iz države i novu zemlju. I zato su na referendumu održanom u martu 2010 izglasali sa 93% da NE vraćaju dug pod tim okolnostima. Revolucija je počela.

Besni i revoltirani gradjani su zahtevali da se pojedinci poput Kaupthing-a, Sigurdur Einarsson-a i ostalih bankara privedu pravdi. Interpol je raspisao poternicu za njima. Hrabro i složni u svojoj nameri, Islandjani traže da se napiše novi Ustav. (:shock:)

Sačinjavaju radnu grupu, koja se birala od 522 kandidata koji nemaju nikakve veze sa politikom. Mogao je da se prijavi svaki punoletan Islandjanin, koji je skupio više od 30 potpisa. Ustavno Veće je formirano i izabrano 25 ljudi , koji će ispisati stranice istorije i svog novog Ustava. I to nije sve. Otvorena je javna rasprava na internetu, gde su ljudi, obični poput nas, mogli da ostave svoj predlog. Ustav koji će biti sačinjen od prave demokratske strukture, njenih gradjana, koji će Parlament usvajati i primeniti.

Danas je Island, zemlja koja se vraća u život, na način suprotan onom koga je predlozio MMF, EU, Evropska Banka i sl. stavljajuci ceo narod u ulogu sužnja. Bravo! To je ono što muči i ostale članice EU. Pre svega, Grčku, Italiju, Španiju i Portugal.

Mi nismo u EU i hvala na tome. Premijer Dačić je na Finansijskom forumu, održanom u Frankfurtu, u Centralnoj Evropskoj banci izjavio je da sudeći po veoma kritičkim tonovima evropskih zvaničnika o trenutnoj krizi, Srbija mnogo veći zagovornik Unije. Ušičario je i ruski kapital, u centru Unije. Bravo gospodine pemijeru.

Kad bi se samo Vlade mnogih zemalja usudile i ujedinile, Island ne bi bio izuzetak, nego pravilo. Topla voda je izmišljena, nema potrebe za traženjem Solomonskih rešenja, kad imamo primer, u Evropi, članice Island kako se može.

 

Advertisements