Oznake

, , , ,

Danas je svetski dan televizije. Moćno orudje u rukama zlih ljudi.

Na današnji dan se desilo i to da je Hrvatsku austro-ugarski ministar 1942.god gurnuo u rat sa Srbijom. To sam pročitala na hrvatskom blogu. Videli smo šta kaže on o njima.

Desilo se to da su nepoznate osobe skinule tokom noći sa jarbola ispred prostorija Crvenog krsta u Novom Pazaru zastavu Srbije i zapalili je. Zamislite vi to? U državi Srbiji neko pali zastavu iste. Pa msm, stvarno. Mi volimo izgleda da palimo državna obeležja. I naša i tudja.

Desilo se to da su studenti beogradskog Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta organizovali protestnu šetnju povodom oslobađanja Gotovine i Markača. E moji heroji. Svaka vam čast. Jadna li si Srbijo kad tvoja mladost jedino protestvuje zbog proslave zločina u akciji Oluja 1995 god.!

Desilo se to da je Izrael pristao na primirje u pojasu Gaze. Gadjaju izbegličke kampove i ginu žene i deca. Za osam dana samo jedan vojnik. Gde su oni kao žrtve a gde smo mi, gde su žrtve njihove politike? Čuh juče iz iskustva pouzdanog izvora da oni uče decu od malena da mrze.  To me asocira na moje iskustvo iz Zagreba 2003 god. kada sam lično svedočila kako klinci od 4 i 8 god. ne mirišu moje prisustvo i mrze „četnike“. Niko im izgleda nije rekao da su se rodili posle „Oluje“. Da je to tako potvrdjuje i količina ljudi koja je dočekala generale u Zagrebu. Ja bre, nikad, pri zdravoj pameti ne bih dočekivala Mladića, pa sad da ga oslobode, ovog trenutka. Dočekalo bi ga možda hiljadu ljudi, oni kojima je spasao život ili nekog njihovog, ali to je ok. Bilo bi o.k. da su hrvatske žrtve dočekale njihove generale. Niko taj doček ne bi bojkotovao već odluku Haškog suda, ali onaj kolektivni, klerofašistički, neonacionalistički poklič stotine hiljada ljudi- to je sramno!

Još američki ambasador izjavljuje kako su im Oluju dali zbog Srebrenice. Super! Ko ste bre vi da nekome dajete nešto? Šta vas zabole vas? Plašili ste se da ne bude još gore pa ste ublažili situaciju tako što ste ohrabrili Tudjmana da očisti 200000 ljudi i ubije posle Oluje još ko zna koliko. Ja se time ne bih ponosila gos’n ambasadore. Ja se ponosim što smo se mi kao narod izvinili za Srebrenicu. Državni vrh je to učinio i hvala im, u moje ime na tome.
Serž Bramerc je izjavio kako su razočarani zbog presude. Možda je i preispitaju!

Desilo se i još to da to sam bila u pravu. 🙂 Uhvatila sam sebe kako navijam za jednog od potpredsednika Vlade republike Srbije. Negde sam znala da će takav biti. Svi su arlaukali kada su izbori završeni i tvrdili su da se zlo nadvilo nad Srbijom. Nisam se složila sa tim. A de facto je da je ova Vlada učinila za Srbiju što prethodne 4 nisu. Sigurna sam u to. Utisci koji dolaze od svih evropskih zvaničnika a u vezi sa Srbijom i onim što ova Vlada radi su trenutno vrlo pozitivni. Srbija nema mnogo  ljudi koji će reči pretvarati u dela. To trebamo da čuvamo. Ne sme da se desi ono sto se desilo pokojnom premijeru. Ne bi bilo dobro. Država a pogotovo potpredsednik Vlade ima pravo, uz dokaze, da privede Zakonu sva maliciozna, korumpirana i nelegalna dela, a naročito da upre prstom u počinioce. To je država i ona to sme, u korist Zakona i iskorenjivanja zla u društvu.

Odavno Vlada nije bila složnija i imamo poprilično dobru Vladu. Premijer mi se kao političar dopadao još u vreme kada je Milošević bio predsednik SPS-a i SR Jugoslavije. Od drveta sam uspela da ugrabim delić šume i da je sagledam u celini. Dotični gospodin je uspeo da od stranke koja je optužena za sva zlodela, rascepana, pokidana, unižena- napravi stranku kojoj ljudi veruju i koja je ovoj Vladi dala premijera. Nije to malo i ja želim da se činjenicama pogleda u oči. Da li je on gos’n Prasić za neke ili nije, ja u to ne ulazim. Kao državnik i političar vredi. Neka je ko god, samo neka radi za dobrobit svih nas.

Ono sto je prethodna pak vlast učinila Srbiji, odavno niko nije. Oni su pošast i sramota demokratije. Mislim da se pokojni premijer prevrće u grobu. Za šta je on umro? Ubijen mučki, ispred zgrade Vlade, potpuno nedostojan tog čina.Da li je ono ovo želeo Srbiji, dok se borio za reforme, iz korena? Demokratske promene. Rad. Posao. Standard. Zadovoljstvo.Da li smo mi okupljeni, sa istom energijom uzalud protraćili svoje vreme, neki i živote? Da li smo zaslužili, mi kao narod, kao gradjani, ovakvo izdrkavanje nad nama? Da li je moguće da nekome padne na pamet da ubije predsednika Vlade? Moguće je, ali taj ili ti nisu osudjeni. Tada su državni tužioci morali da prilože spisak optužnica, koji se štiklirao u mračnim odajama i pod sumnjivim okolnostima. Danas to ne moraju. Sve dok svi ne budemo ravnopravni u kršenju Zakona i sankcijama, na tome mora i treba da se radi. Očistiti društvo, kao tkivo od cisti, benignih i malignih tumora. Tako očišćeno ima neke šanse za boljitak. Za progres.

Desilo se i to da je nepoznati vozač Škode fabije danas pokušao u 5-6 navrata da preseče kolonu predsednika Srbij. Srbija je sama ubila svoje najbolje ljude. Ovog puta to ne sme da se desi. Nikako!

Advertisements