Oznake

,

Propagandastyle.

Živahna i nadasve podobna kategorija da od čoveka napravi piona. U nekom šahovskom svetu, ti su u prvim borbenim redovima. Tabula rasa. Kreten do kretena. Jedni slave Dan Oslobodjenja (od koga su se to oslobodili, bogati?) a drugi žale i oplakuju. I tako godinama već. Ne bismo mi to ni primetili da hrvatske generale ne docekaše, oslobodjene i nasmejane, hiljade ljudi na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu. Mi toliko imamo svojih problema, da nemamo vremena da se bavimo susedstvom i odnosima. Ali kad ustaše zapevaju na grobovima naših predaka, rodjaka i sunarodnika eeee to je style. Evropski duh. Kužiš!? Još i misu držali u katoličkoj Crkvi. To je nešto, pazi!
Mene nisu zvali na žurku, doduše ja ne bih ni otišla. Ne kužim. A ko ne kuži, taj smeta.

Glavu dajem da niko o tome ne bi pričao narednih 10 godina, u slavu bratstva i jedinstva, sem ozaloscenih i prognanih u dan obeležavanja. Sada o tome svi govore. I oni što ne znaju gde je Hrvatska, ni šta se tu zbilo, i ovi sto viću „Srbe na vrbe“, i „oslobodjeni“ i ožalošćeni pa i Olivera Kovačević. Mislim ona zna zbog cega je optuzen general Perišić. Natürlich!

Msm, slaviti zločin,  to ni u snu ne bih poverovala da je dozvoljeno, moralno podobno, ljudski čak i to u demokratskoj Evropi u 21. Veku!!!! Pali Evropo, nemoj da nas smaraš više…dobro je nama bre, samo odjebi.

Propagandastyle.

Austrougari su nam tek jebali kevu. Ispokrstiše, preimenovaše, udomiše, iznedriše guje. To kakva su im deca najbolje svedoce oni sami. Austrougarski vice-maršal Gherter:

„Ja nisam video u svome životu, ni čuo za zveri u ljudskom obličiju poput hrvatskih vojnika. Mada su ratovali sa nama i prvenstveno služili za zastrašivanje i represiju nad narodom, ja kao čovek se stidim sto su stajali u našim redovima. U samoj borbi se uvek se kretali ka zbegovima koje su sačinjavali goloruki ljudi, žene i deca. Kada bi ih stizali činili su strahote od kojih se i nama dizala kosa na glavi. Oni su pogan svetu i evropskoj kulturi.“

Propagandastyle.

Ono sto su i će mediji učiniti Srbiji, to ni Turci  za 500 god. nisu uspeli. Nema šanse. A i mi volimo Sulejmana. O njemu znamo više no o jednom Nemanjiću ili Obrenoviću.

O Kosovskom boju tek naslućujem da je neko nesto čuo, učio ili gledao film (sem Žarka sve ostalo je cista propaganda), ali kad su rokali Kosovo svi smo znali sve. Nema šanse da ne znamo, samo rokaj! Tek tada učimo istorijske spise, tek da ne ispadnemo glupi u društvu. „Ma slušaj bre Srbine, da ti ja ispričam kako je moj deda….( a istina je da dedu ništa nisam slušao jer me žešće smarao pričama. I od toga vajda, nešto sam kao upamtio a nešto naslućujem iz kuloara) i onda krene srpština, čojstvo, junaštvo, viteštvo, patriotizam. Pršti na sve strane. Oslepeh u jednom momentu. Ili je to bila krstareća koja je roknula par metara od moje kuće. Ne sećam se više. Pa slušaj, nisu oni krivi što je najveća kasarna u gradu tik uz civilne objekte. Nemoj tako! To se stručno zove „kolateralna šteta“. A oni su se ovaplotili iz samog Duha svetoga i oformili novi red andjela. Milosrdnih.

Propagandastyle.

Advertisements